Povodom zauzimanja zgrade kasarne Arcibald Rajs na Futoskoj ulici, dadoh pre neki dan komentar na to njihovo "nenasilno" zauzimanje tudje svojine,
A da Vas podsetim da zivim u blizini pa eto ko ima volje i zelje da me cita nek se malo kroz par recenica zabavi.
Rodjeni sam Novosadjanin, i obratite paznju na veliko N, nije slucajno :)
Od kada znam za sebe zivim u ovom delu grada, secam se i Georgi Dimitrove ulice, i Heroja Tepica i sada B. Nusica.
Oni koji znaju ovaj kraj setice se i cuvene kafane "DOMINO" na kraju ulice,
koja je bila poznata po dobroj madjarskoj kuhinji i meni kao klincu zanimljivoj
atmosferi. Kao kroz maglu se secam da se vikendom mogao cuti madjarski rom cimbalista,
i posluga u madjarskoj narodnoj nosnji.
Tu je na kraju ulice, koja je dosta dugo bila kaldrma, bio i moj prvi berber kod koga me je moj deda vodio.
Jedan stariji gospodin rekao bih da je bio Bunjevac.
Na sredini ulice nam jos uvek zivi bivsi gradonacelnik Novog Sada.
Secam se depoa TAM-a koji se nalazio preko puta kasarne u broju 2-4.
Secam se da sam kao klinac provirivao i divio se vojnicima koji su u zelenasto maslinastim uniformama preskakali poligon,
trudeci se da polako, sasvim polako "gvirnem" u to dvoriste da vidim sta oni tamo rade. Kad sam se vracao iz skole naletao
sam par puta na kolonu vojnika koji su isli putem Majevice na gadjanja. Zagledao sam im opremu, puske, cizme, ...
A onda je doslo bombardovanje i bio sam malko stariji. Da Vas ne podsecam na to vreme, ali nekako na tom mestu i dan
danas se secam strazara, kojima sam nosio bundevaru koju je moja majka pekla. Ja sam tada bio pred vojsku,
nekako se verovatno sazalila na njih a mozda se jadna plasila da ako i ja odem u vojsku da ce i neka druga
majka mene pogledati.
Srecom ja sam ipak vojsku odsluzio u mirnije vreme na granici sa Rumunijom.
Zasto sam sve ovo napisao? Hteo sam da Vam docaram kako je to nekada bilo.
Nisam nostalgicar, neki konzervativac, suvise sam mlad, da bih se ucaurio i nadao da niko nece menjati moj grad.
A grad je verovali ili ne "narastao" sa 200.000 na 400.000 dusa. I neka je. Ne zalim se na to.
I ne zalim se sto vise nema "mog" berbera na kraju ulice, i nema cuvene kafane "DOMINO", i ne zalim se na to sto sam vec
3. put morao da menjam licnu kartu da bih promenio naziv ulice, i ne zalim se na to sto me niko od vojnika na ulici ne sretne
i pozove da ih "izvadim" iz kasarne, ... Ne zalim se ni na to sto nema vecine mojih komsija i da su na njihovim placevima
nikle zgrade u cijim stanovima zive podstanari koji ne znaju kako je ovaj kraj izgledao.
Jedino sto mi je krivo sto su se nasli prvo pozvani jedni (oni nenasilnici) da znaju sta treba mom kraju, da mi kazu kako mi
fali kulturni prostor u kome bih mogao opusteno da gledam filmove i da slusam muziku. A na njih su se pojavili jos onda
oni drugi, koji bi da batinaju one prve. I to sve pod velom da i oni znaju sta je dobro za mene i da brane moje interese u
vezi kasarne.
A ja bih iskreno samo voleo da se vrati Bunjevac berber, da mogu da danas vodim mog klinca na kraju ulice na sisanje, da
ga subotom dok nam mama radi da odem sa klincem na jedan "becar" paprikas uz zvuke sa cimbala majstora madjarskog
roma, i da klincima iz moje ulice strazar na kapiji stavi "titovku" na glavu i pokaze kakvu "super" pusku ima.